Уравнотежена исхрана је темељ здравог начина живота и неопходна је за правилно функционисање организма. Да би тело имало довољно енергије и хранљивих материја, потребно је јести различите групе намирница у одговарајућим количинама. То значи да оброци треба да садрже протеине, угљене хидрате, здраве масти, влакна, витамине и минерале. Баланс не подразумева строге забране, већ је свестан избора намирница које доносе дугорочне користи.
Протеини су неопходни за регенерацију ткива, правилан тонус мишића и осећај ситости. Могу се наћи у месу, риби, јајима, млечним производима, али и у биљним изворима као што су махунарке, ораси и семенке. Угљени хидрати су главни извор енергије, па се препоручује избор интегралних сорти као што су интегралне житарице, овсене пахуљице и интегрални хлеб. На овај начин се избегава нагли пораст шећера у крви и обезбеђује стабилна енергија током дана.
Здраве масти играју важну улогу у функцији мозга, апсорпцији витамина и регулацији хормона. Добри извори су маслиново уље, авокадо, риба богата омега-3 масним киселинама и ораси. С друге стране, требало би обратити пажњу на прерађене и засићене масти, јер прекомерна количина може негативно утицати на здравље. Влакна, која се налазе у поврћу, воћу и интегралним намирницама, помажу варењу и доприносе осећају ситости.
Важно је напоменути да равнотежа не значи савршенство у сваком оброку, већ равнотежу током целог дана или недеље. Ако један оброк садржи више угљених хидрата, следећи може бити богатији протеинима или поврћем. На овај начин се ствара природна равнотежа без стреса и крутих правила. Права моћ уравнотежене исхране је у дугорочном ефекту – бољој енергији, јачем имунитету и општем осећају виталности.